ARGUMENT VASKRSENJA ISUSA HRISTA Isusovo vaskrsenje jeste suštinska osnova hrišćanstva. Naša vera na ovome ili opstaje ili propada. Apostol Pavle postavio je ovu osnovu veoma rano, u svom prvom pismu Korinćanima. “Ako Hristos nije vaskrsnut iz mrtvih, onda je naše propovedanje uzaludno, i vaša vera je uzaludna. Tada smo čak i lažni svedoci Boga,
Jer smo svedočili o Bogu da je vaskrsnuo Hristosa, koga nije vaskrsnuo, ako je tačno da mrtvi nisu vaskrsnuti. Jer ako mrtvi nisu vaskrsnuti, onda ni Hristos nije vaskrsnut. A ako Hristos nije vaskrsnut, uzalud vam vera vaša, još uvek ste u gresima svojim. A i oni koji su zaspali u Hristu, nestali su.
Ako samo u ovom životu imamo veru u Hrista, onda nas treba sažaljevati više od bilo koga. Dakle, ako Hristos nije vaskrsnut onda nema ni hrišćanstva, i sve što radimo je uzaludno. Međutim, sa tako velikim ulogom ipak imamo sreće jer je vaskrsenje čudo koje ima više istorijskih dokaza od bilo koje tvrdnje o čudu.
Entoni Flu postao je deista pri kraju svog života ali dok je još uvek bio ateista, priznao je sledeće “Dokaz za vaskrsenje bolji je od čudotvornih tvrdnji iz bilo koje druge religije. Izuzetno se razlikuje i po kvalitetu i po količini…” Pre nego što pređemo na dokaze, moramo postaviti određene temelje.
Mnogi skeptici tvrde da, osim ako nemamo apsolutni dokaz, onda se vaskrsenje nije desilo i ne možemo reći da se desilo. Kao i obično, to nije tačno. Običan skepticizam i postavljanje izuzetno visokog praga neće predstavljati problem u istorijskoj odbrani vaskrsenja. Ako svi dokazi ukazuju na vaskrsenje, a neko ne misli da je to dovoljno,
Samo zato što su proizvoljno postavili prag tako da se ne može dostići, to neće opovrgnuti čitav slučaj, niti će ponuditi bolje objašnjenje za iznete dokaze niti će pokazati da dokazi nemaju zaključak da se vaskrsenje najverovatnije desilo. Možemo da nastavljamo da branimo slučaj vaskrsenja, bez da se brinemo za nekoga sa ovakvom dozom skepticizma.
To zapravo ne predstavlja problem za sam slučaj niti nudi bolje objašnjenje za dokaze. Pa, kako onda branimo slučaj i koji je cilj argumenta vaskrsenja? Cilj ne može biti pokazivanje da je vaskrsenje tačno na način kao što neko može da pokaže da se nešto dogodilo time što će ponoviti eksperiment.
Vaskrsenje je događaj koji se dogodio u prošlosti i ne može se ponoviti. Zato se zaključak može postići na način na koji se pokazuje istorijska činjenica ili na način kojim se zaključuje forenzičko istraživanje. Kao što Avizer Taker kaže, “Istoriografija ne rekonstruiše događaje. Ona ne može oživeti Cezara niti ponoviti bitku kod Akcijuma.
Istoriografija pokušava da pruži hipotetički opis i analizu nekih prošlih događaja kao najbolje objašnjenje prisutnih dokaza. Osoba procenjuje dokaze a zatim zaključuje prema teoriji koja najbolje objašnjava podatke. Ovo može da potvrdi vaskrsenje onako kako bi se pokazalo da se neki drugi istorijski događaj dogodio.
Tu predlažemo više teorija a zatim gledamo koja se najbolje uklapa u podatke. Ako teorija ne podržava podatke, ona se odbacuje kao nedovoljna i kao manje verovatna u odnosu na druge teorije koje bolje opisuju prisutne podatke. Takođe želim da kažem da jedini fer način pristupa prema vaskrsenju jeste pristup metodičke neutralnosti,
Gde onaj koji tvrdi nešto ima odgovornost da to i dokaže. Ako ja kažem da je Isus vaskrsao iz mrtvih, onda moram i da pokažem da ta teorija najbolje opisuje podatke, dok druge teorije to ne mogu. Međutim, ovo je mač sa dve oštrice. Jer ako ja prikažem slučaj, ateista ili musliman
Ne mogu samo da kažu da nisam u pravu i da Isus nije vaskrsao. On ili ona moraju da pruže kontraargumente sa boljim objašnjenjem onoga što oni misle da se dogodilo i moraju da pokažu zašto objašnjenje vaskrsenja nije u stanju da objasni podatke.
D. H. Fišer ističe da je “teret dokazivanja uvek na onome koji donosi tvrdnju, ali takođe i na onome koji opovrgava ili daje suprotstavljajuću tvrdnju.” Naravno, čovek može i da bude suzdržan i da ostane agnostik po ovom pitanju. Ali, to lično ubeđenje ne stvara objektivni argument protiv onoga koji iznosi istorijsku tvrdnju
Niti izaziva ili pobija predstavljen argument. Ako to žele da urade, onda moraju da predlože suprotstavljajuću teoriju i podrže je dokazima i verodostojnošću. Na kraju, za sam argument za vaskrsenje pomaže nam da prvo adresiramo ove tri stvari. One nisu nužno potrebne za slučaj vaskrsenja ali pomažu u celokupnom cilju.
Prvo, mogu se pružiti dokazi o postojanju Boga u vidu formalnih argumenata. Pre nego što pružimo dokaze za vaskrsenje i ustanovimo da je hrišćanstvo tačno, pomaže ukoliko prvo imamo dokaze za opštog teističkog tvorca. Kombinujući argumente iz prirodne teologije sa argumentom vaskrsenja dobijamo bolji, akumulisaniji slučaj za hrišćanski teizam.
Pošto smo ovo već uradili, naš slučaj bi ojačalo to ako već postoje dokazi da Bog postoji i da je u stanju da prouzrokuje takav događaj. Drugo, korisno je stvoriti slučaj i za pouzdanost Novog zaveta. Kad budemo prolazili kroz dokaze, nećemo da pretpostavljamo
Da je Novi zavet inspirisan ili da je precizan u svakom detalju, ili čak i u većini detalja. Samo ćemo se držati činjenica koje podržavaju naučnici i dokazi. Ali, barem bi trebalo da stvorimo slučaj da dokumenti nisu u potpunosti nepouzdani i da imaju dobar istorijski slučaj.
A pošto smo i ovo uradili, to će pomoći našem celokupnom argumentu. Treće, moramo da pokažemo da čuda nisu logični nemogući događaji, a ovo smo takođe uradili. Sada, kada smo dali dokaze za teistički pogled na svet, pokazali da je Novi zavet pouzdan i ustanovili da su čuda barem logički moguća,
Možemo nastaviti sa argumentom za vaskrsenje, uz ovo kao našu osnovu. Zatim ćemo ispratiti sa dodatnim dokazima, prikazaćemo sukobljene teorije i pobićemo prigovore koji postoje. INSPIRING PHILOSOPHY Preveo: Filip Eskić
#Resurrection #Jesus #Introduction